Erazmus+ Gerijatrija 13. dan - Završna ceremonija i utisci

18.3.2022.

Pošto smo juče završile našu stručnu praksu, danas  smo nakon kasnijeg doručka  sumirale naše utiske i zapažanja tokom prethodnih dana.

U podne smo imali zajedničku evaluaciju programa sa Eleanom, Dinom i Aleksom koji su predstavnici  Obrazovne organizacije „IPODOMI“. Naši domaćini i organizatori, kao i saradnici iz staračkog doma „Frontizo“ su bili veoma zadovoljni našim angažovanjem i sve smo dobile najviše ocene za svoj rad i sprovođenje zdravstvene nege.

Dobile smo sertifikate za učešće u projektu ERASMUS+ „Gerijatrija“  i potvrde i ocene za uspešno realizovanu obuku. Nakon završetka projekta ćemo dobiti i Europass .

Naši utisci i zapažanja

Čarna Milutinović

Zaista sam zadovoljna realizacijom projekta i puna sam pozitivnih utisaka. Ostale devojke i ja smo sarađivale sjajno, tokom same prakse, kao i u slobodno vreme, i komunikacija je bila na visokom nivou kako između nas, tako i sa profesorkom. Grčka kultura i hrana su ostavili divan utisak na mene i uživala sam i u tom aspektu projekta. Što se samog praktičnog dela projekta tiče, zahvalna sam na prilici koja mi je pružena i iskustvu koje sada imam iza sebe. Iako smo prvi dan na praksi sve podnele malo teže, to je sasvim normalno kada se u obzir uzme ustanova u kakvoj smo bile, kao i to što je nama ovaj projekat bio prvi susret sa pacijentima. I pored svega toga, sve smo se brzo adaptirale i mislim da smo, ono što se od nas očekivalo, odradile na izvrstan način. Mali problem pri komunikaciji je predstavljalo nepoznavanje jezika, ali je i to na kraju doprinelo tome da više obraćamo pažnju na ono neizrečeno i da budemo maksimalno skoncentrisane na svaki segment rada. Ni u jednom trenutku nismo htele da odustanemo, niti smo odbijale ono što se od nas tražilo da uradimo, čak smo pokazivale inicijativu i želju za radom. Osoblje iz gerontološkog centra se prema nama odnosilo zaista korektno i bili su za nas tu ukoliko smo imale pitanja i nedoumice. Ovaj projekat je za cilj imao da se mi usavršavamo i učimo nove stvari, ali pored toga mislim i da nas je poboljšao kao ličnosti i da nam je pružio drugačiji, realniji pogled na stvarni život. Smatram da ćemo posle ovog projekta gledati stvari drugačije i više ceniti ono što nam je dato.

            Za adekvatnu organizaciju nege i brige o starijima potrebno je angažovati dovoljan broj zaposlenih, gde svako ima svoj zadatak koji obavlja savesno i odgovorno da  bi higijena i  kvalitet života korisnika gerontoloških centara  mogao biti na nivou kakav svi ljudi zaslužuju. Smatram da je neophodno da zdravstveni radnici u ovakvim ustanovama imaju mnogo empatije i da shvataju koliko je starijim ljudima teško. Nekada ne shvatamo da je vrlo malo potrebno da se neko oseća bolje i mislim da bi u nezi starih bilo važno da se svakome pojedinacno posveti više pažnje. Potrebno je dobro poznavati specifičnosti  starijeg doba, pridržavati se pravila pri  izvođenju različitih procedura, kao i znati prepoznati  i bagovremeno reagovati na neke početne znake određenih oboljenja i stanja.

  

Elena Biberdžić

Ovaj projekat je na mene ostavio veliki skup razlicitih osecanja. Bilo je prelepih momenata, a naravno nasuprot njih i onih manje lepih. Očvrsnuo me je kao osobu u emocionalnom i psihikom smislu. Susreli smo se  i sa  veoma tužnim prizorima na praksi u gerontološkom centru Frontizo.Teško je da  izbalansirate emocije u  momentu kada   treba imati  veliku  dozu empatije, a u isto vreme i sabrati svoje misli i pomoći sto više možes toj osobi. Momenti kada te starija „bakica“ pogleda nakon male pomoći koju joj pružiš su neopisivi i nezaboravni. Radno osoblje u gerontološkom centru je veoma prijatno. Nije bilo nikakvih problema izuzev njihovog neznanja engleskog jezika i našeg neznanja grčkog jezika, gde je dolazilo do malih problema u komunikaciji. Medjutim nasim neverbalnim veštinama komunikacije, komunikacija se uspostavila i radni zadaci su potpuno izvrseni. Turistički obilasci grada su mi se svideli, videli smo par lepih gradjevina, crkava i trgova.  Kada bih opet dobila mogucćost da se prijavim za ovakav projekat, učinila bih to za sebe bez kajanja i prevelikog razmišljanja,  jer je sjajno iskustvo za  ceo život zagarantovano, posebno u medicinskoj struci. 

U ove dve nedelje, gde smo svakodnevno  provele dosta vremena na praksi u gerontološkom centru, opazila sam dosta karakteristika po kojima se starije doba vidno razlikuje od ostalih perioda u životnom ciklusu.  Nama mladima nekada te promene nisu prijatne i željene, ali to se treba vremenom prihvatiti i u svetu postaviti kao normalan proces u životu. Jedna od tih karakteristika je da i  starijim osobama je potrebna ista količina pažnje, ljubavi, osmeha i dodira. Razlikuju se i u potrebama  načinima ishrane, zbog tegoba koje mogu imati u digestivnom sistemu.  Zbog smanjene ili  poptune nepokretljivosti lokomotornog sistema, potrebna im je podrška i pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti i potrba. Kada postoje  promene  mentalnog stanja od velikog značaja je da im na poseban način pridjemo i pruzimo im emocionalnu i psihičku podrsku uz puno empatije, da bi pomogli  koliko je u našoj moći. 

Teodora Gazdić

Prijavivši se za ovaj program imala sam određena očekivanja, koja su delimično bila ispunjena, ali glavni akcenat na celo ovo iskustvo bilo je ogromna količina stečežog znanja i neke nove uspomene. Ovaj projekat je bilo jedno predivno iskustvo, koje je kako na druge tako i na mene ostavio neopisivu impresiju.

Vrlo snažan utisak je na mene ostavila atmosfera same gerontološke ustanove. Samim ulaskom u nju osetila  sam neku želju da dam sve od sebe kako bi pomogla tim ljudima. Očvrsnula sam kao individua i shvatila ozbiljnost poziva medicinske sestre tehničara.

Način komunikacije između nas i osoblja je bio na izgled interesantan, jer smo se jako trudili jedne druge da razumemo iako nismo pričali isti jezik, što je bilo kako iscrpljujuće tako i simpatično.

Dosta dobra organizacija našeg malog kolektiva je doprinela tome da prebrodimo i one najteže situacije. Kulturno-istorijski obilasci grada su doprineli tome da bolje upoznamo grčku kulturu. Hrana koju smo jeli  u 3 restorana je bila veoma ukusna. Poseban utisak na mene su ostavile „bake i deke“ iz gerontološkog centra, koji su se sa nama i šalili i pričali i pozdravljali iako su , koliko toliko, znali da mi njih ne razumemo zbog jezične barijere. Smrtni slučaj kao i jedan pacijent u jako teškom stanju osvestili su me o tome kako je zapravo kako može život biti surov i kako je to sve na žalost realnost i samim tim treba da se ponašamo najbolje što možemo i pomažemo najviše što možemo.

Danas, u ovoj urbanoj sredini gde se ne pridaje dovoljno pažnje starenju i starijim osobama treba da se osvrnemo na to da su i oni živa bića željna pažnje, ljubavi i brige i da je to ono što možda u ovim ustanovama fali.

Mladost zaista ne prepoznaje starost, jer kada smo mali želimo što pre da odrastemo, a kada dodjemo u neke godine gde smo pod konstantnim pritiskom društva, shvatamo dragocenost vremena i uživanje kako u životu tako i u trenutku.

 

Jovana Mihajlović

Tokom boravka u Solunu smatram da sam dosta emocionalno sazrela. Uvidela sam razlike teorije i stvarnosti koja je nažalost surova. Ovo je odličan način kako bismo uvežbali timski rad i prilika za usavršavanje neverbalne komunikacije. Zapažanja razlika u radu sa starijima su bila nova veština za nas. Veoma su ranjivi i osetljivi pa je neophodno prilagoditi se njima.

Veoma ima prija  kada im se ukaze pažnja, a  u znak zahvalnosti nagrade nas osmehom koji nam oraspoloži dan.

Mogu biti dezorjentisani  i imati  poteškoće prilikom pokretanja, pa je neophodno preduhitriti i minimalnu povredu tokom boravka u postelji. Ne smemo zaboraviti da podignemo ogradice na krevetu, pričvrstimo rukohvate na zidu koji im olakšavaju kretanje i zatvorimo pregrade koje odvajaju spratove i omogućimo im bezbedan boravak u ustanovi.

Voljni su da samostalno učestvuju u svakodnevnim aktivnostima kako bi očuvali svoje lokomotorne sposobnosti.Kada imaju strah od nepoznatog ponašaju se kao mala deca, što je često veoma simpatično.

Ostavili su na mene jak utisak da žive za taj dan kada će doći neko od njihove porodice u posetu. Toga dana sijaju. Mi treba da  se potrudimo da se što manje osećaju zaboravljano i  odvojeno od svojih  najmilijih. Takodje je naš posao i da im obezbedimo  razonodu, pa se brzo zblizimo sa njima jer ih posmatramo kao naše voljene osobe. Uvideli smo osnovu našeg posla u ovakvim ustanovama, a to je da svaki pacijent ima emocije i da je nekada bio mlad poput nas i uživao ugled drugih ljudi. Slike koje drže uz sebe nas dodatno podsećaju da gaje ljubav i da su željni da im se uzvrati ista. Osobine koje predstavljaju našu malu grupu jesu empatija, čovečnost i upornost. Koje su dosle do izražaja ulaskom u sobu 108. (prikazano na slici) Dodatno smo obogatili naše znanje o kulturi i običajima koji su zanimljivi i imaju svoju formu materijalnog prikaza što će mi ostati nezaboravne uspomene.

 

Marina Nenin

Utisci sa projekta Erazmus+ Gerijatrija

Na Erazmus+ projektu ,,Gerijatrija” očekivala sam prvenstveno unapredjivanje mojih veština u oblasti zdravstvene nege, ali sada, kada se bliži kraj projektu, mogu reći da sam iznenadjena količinom novih znanja i iskustava koje sam stekla.

Iako smo prvog dana bile šokirane razlikama koje smo primetile izmedju onoga što smo učile u školi i realne situacije i načina na koji se stvari izvode u praksi, ovaj šok je doprineo tome da brže usvajamo znanje, i brže i entuzijastičnije smišljamo načine na koje bi stvari mogle da se koriguju i promene. Kako je vreme odmicalo, sve više smo se privikavale na pacijente, medicinsko osoblje, ali i atmosferu u domu, te nam je bilo sve lakše i prirodnije da obavljamo svoje radne zadatke. Smatram da je profesionalna praksa koju smo imale značajno doprinela razvoju naših manuelnih veština, sposobnostima opažanja, ali i komunikacionim veštinama. Naučile smo kako da se sporazumemo sa pacijentima i osobljem čak i kada ne pričamo isti jezik, ali i naučile osnovne reči na grčkom jeziku. 

Zahvalna sam i što smo imale priliku da se bolje upoznamo sa Solunom, i da idemo na brojne izlete i obilaske. Iako je bilo osdtupanja u  rasporedu, neke znamenitosti smo obišle i same, i smatram da će kultura sa kojom smo se upoznale definitivno obogatiti naš život. 

Ovaj projekat vidim kao jedinstveno iskustvo koje mi je mnogo doprinelo i pomoglo mi da radim na brojnim aspektima moje ličnosti.

Što se sugestija tiče, za adekvatnu organizaciju nege starijih smatram da bi najpre trebalo obratiti pažnju na odlike starosti, pa samu organizaciju sprovoditi spram njih. Stoga, posebno je važno obratiti pažnju da stariji u domu budu bezbedni i sigurni, što se obezbeđuje brojnim zaštitnim ogradama (koje pregrađuju stepenište na primer), ogradama na krevetima, hvatačima koji pomažu pacijentima da se bezbedno kreću, kao i hodalicama. Savetovala bih i nežniji odnos prema pacijentima, uzimajući u obzir koliko ljudi u starosti mogu biti razdražljivi i emotivni. Najvažnije je starima obezbediti osećaj sigurnosti, bezbednosti i blagostanja u domu.

 

Tea Rajičić

Drago mi je sto sam učestvovala u ovom projektu “Erzamus” + Gerijatrija jer mi je dosta toga doprinelo.Mnogo sam emotivno ojačala, naučila stručnu terminologiju, kako da sakrijem neke reakcije a takodje i neke  ispoljim.Videla sam kako treba da se odnosim prema svojim kolegama, kako zapravo da učestvujem u timskom radu. Dosta sam sebi podigla samopouzdanje sto se tiče prakticnog rada i smatram da mi je to  veoma važno za svoje ubuduće sretanje sa pacijentima. Jedna od najvaznijih stavki, a što je  meni u ovom projektu bilo veoma pozitivno,tj.gde sam se opustila i napredovala jeste komunikacija. Iako nisam znala kako da se sporazumem na stranom jeziku sa nekim pacijentom opet sam održala komunikaciju . Ne na verbalan već neverbalan način što je takodje veoma važno. Prepoznala sam reakcije ostalih pacijenata i znala kako da u tom trenutku im pomognem. Ovaj projekat mi je otvorio oči na šta najvise treba da se fokusiram i kojim pravcem da idem dalje.

Što se tiče preporuka smatram da  u ustanovama za negu strijih najviše treba da se obrati pažnja na samu negu pacijenta. Pri samoj nezi pacijenta trebalo  bi  poštovati  uslove  antisepse i asepse. Takodje  treba veći broj medicinskih i nemedicinskih  radnika i higijenicara. Bilo bi neophodno da ima dovoljno  posteljine i opreme, da bi sprečili komplikacije dugotrajnog ležanja udružene sa endogenim faktorima koji su prisutni u tom starosnom dobu. Važno je raditi na  komunikaciji izmedju medicinskih radnika i pacijenata tj. da sami radnici pokažu velik stepen  empatije prema starijim osobama koje leže tamo jer su oni skoro svi usamljeni i treba im se posvetiti pažnja.

Uveče smo zajedno sa domaćinima i  grupom sa Kipra imali svečanu večeru  uz grčku muziku.